Културно наслеђе престонице Србије је огромно, али за ову прилику фокусираћемо се на архитектуру београдских фасада и то онај њен део који на себи садржи слободнозидарске симболе или је њихова изгадња инспирисана слободним зидарством.Први трагови о формирању слободнозидарских Ложа у Београду датирају од половине 18. до почетка 19. бека, када је на београдској тврђави постојала Ложа која се звала “Али Коч”. Њен истакнути члан био је и песник Симо Милутиновић Сарајлија. Ложа је одржавала своје ритуалне радове у грађевини која је и дан данас на калемегданској тврђави и у њој се налази Галерија природњачког музеја. Грађевина је подигнута на темељима који потичу из доба римског Сингидунума. Развој слободног зидарства у Београду има свој турбулетни пут који је уско повезан са историјским збивањима нашег града. Имајући то у виду највећи број зграда које на својој фасади имају симболе слободног зидарства су саграђене у периоду од 1900. до 1940. године. Уз велике изазове слободно зидарство се одржало до данас а представља га Велика национална ложа Србије која своје радове одржава по Шкотском обреду древном и прихваћеном.
Рута 1. Масонски симболи на београдским фасадама
Тачка 1.
Зграду у улици Васе Чарапића пројектовао је познати београдски архитекта Петар Крстић а по медаљонима на њеној фасади готово је сигурно да су у њој живели слободни зидари. На њеној фасади налази се медаљон са атлетом који држи шестар.
Тачка 2.
Зграда Грчког конзулата коју је пројектовало је Друштво за техничка предузећа Пионир излази на Француску улици и на улицу Страхињича бана и са обе стране се налази амблен испреплетен слободно зидарским симболима.
Тачка 3.
У Хиландарској улици се налази кућа чији је власник и пројектант архитекта Милан Антоновић саграђена је 1907. – 1908. године. На њеној фасади истакнут је симбол виска и шестара.
Тачка 4.
Зграда на углу Нушићеве и Мајке Јевросиме пројектована од стране чувеног архитекте Јована Новаковића на захтев Брата Илије Богдановића. Због тога се на фасади између његових инцијала налази шестар и угаоник.
Тачка 5.
Поштански музеј је здање настало 1930. године са највише слободно зидарских симбола на својој фасади. Пројектовао га је познати архитекта Момир Коруновић истакнути члан слободно зидарске ложе тог времена и неко ко је био родоначелник српско-византисјког стила. На самом врху зграде доминирају наизменично постављени симболи троугла и виска.
Тачка 6.
Зграда Техничких факултета (Архитектонски, Грађевински и Електротехнички факултет) је изграђена између 1925. и 1930. године по плановима које су направили архитекте Александар Ђорђевић и Никола Несторовић. На својој чеоној фасади са леве и десне стране има јасено истакнут симбол укршеног шестара и обрнутог троугла.
Тачка 7.
На бочној фасади зграде у улици Кнегиње Зорке доминирају три медаљонљ од којих је централни недвосмислено посвећен слободним зидарима. На њему се налази атлета који држи шестар а иза леђа је храм.
Тачка 8.
Кућа у улици Светог Саве припадала је архитекти Стојану Вељковићу. На фасади изнад обе терасе су видно истакнути укрштени угаоник и шестар. Занимљиво је да је Вељковић уступио баш своју кућу у којој су вођени чувеки политички преговори измећу државног врха и хрватских политичара који су резултирали потписивању споразума Цветковић – Мачек.
Тачка 9.
Здање које се налази на Булевару Ослобођења подигао је Дамјан Бранковић на чијој се фасади налази свевидеће око и троуглу. Брат Дамјан је до 1933. године био велики беседник Велике ложе Југославија.
Тачка 10.
Кућа у улици Кнеза Милоша је пројектована 1901. године од стране архитекте Николе Несторовића и била је породична вила породице Несторовић. Њену фасаду красе укрштени угаоники шестар.
Тачка 1.
Галерија природњачког музеја изграђена тридесетих година 19. века. Прва наменски грађена масонска ложа у Београду у којој је радила прва ложа на територији Београда под називом ”Али Коч”.
ЛОЦАТИОН
Тачка 2.
У централној београдској улици, Кнез Михајлова, испред Српске академије наука и уметности налази се зарубљена масонска пирамида.
Тачка 3.
Капетан Мишино здање изграђено 1863. године. Капетан Миша Атанасијевић био је слободни зидар а у његовој згради су се одвијали радови. Првобитна намена је била да буде његов лични дворац а касније је одлучио да буде задужбина па је тако била дом Министарства просвете, Неродне банке, Народног музеја а данас је у њој Ректорат београдског универзитета.
Тачка 4.
Зграда друштва Светог Саве саграђена 1914. године где је регистровано истоимено друштво којег су основали слободни зидари из Ложе ”Побратим”. Друштво је градило школе по Србији и финансирало књиге за ученике. Поред тога су издржавали велики број ђака који је касније наставио самостално да се школује.
ЛОЦАТИОН
Преузето са интернет презентације
https://route33.eu/en/serbia/