У суботу 20. Маја 6023. Г.·.И.·.С.·. на Оријенту Београд, Велики Мајстор Велике Националне Ложа Србије, Брат Братислав Ураковић, унео је Светло у регуларно инсталирану франкофону ложу„Самуел Кернбеисер“ коју чине Браћа из Србије, Црне Горе, Француске и Аустрије. Часни Старешина ове ложе је Брат Петар Павасовић. Ово је прва франкофона ложа ван Француске и једина у Европи. Раду је присуствовао Велики Мајстор Велике Ложе Француске Брат Тијери Заверони (www.глдф.орг) са делегацијом, као и Браћа из Обедијенција Балкана чланица ИЦУГЛ.
Током посете Београду Велики Мајстор ВЛ Француске је заједно са Великим Мајстором ВНЛ Србије положио венац на споменик захвалности Француској на Калемегдану и посетио Галерију Природњачког музеја. Зграда у којој је смештена Галерија једна је од најстаријих зграда у комплексу Београдске тврђаве, подигнута крајем 18. века и у њој је радове одржавала прва масонска ложа која је основана у Београду, 5796. Г.·.И.·.С.·.
Овај важан међународни догађај остаће упамћен као јачање Братског ланца слободних зидара југоисточне Европе са циљем даљег унапређења међусобних односа радећи увек у корист својих заједница.
Реч Великог Мајстора Велике Ложе Француске Бр. Тијери Заверони
Л’аллумаге дес феуx де ла 1èре логе францопхоне данс ла рéгион дес Балканс ест éгалемент ун сигнал форт. Ил иллустре à ла фоис вотре амоур поур ла лангуе де Молиèре, вотре аттацхемент à ла ГЛДФ ет уне белле промессе д’авенир цомпте тену ду номбре де персоннес парлант ле франçаис данс ла рéгион. Де плус, ле цхоиx ду титре дистинцтиф де цетте РЛ н’ест пас нон плус уне цоïнциденце. Ен еффет, ле Трèс Респецтабле Фрèре Самуел Кернбеисер а еу уне вие еxемплаиремент ацтиве авант де девенир Цонсеиллер Фéдéрал де ла ГЛДФ.
Плусиеурс éписодес де са вие онт цонцоуру à фаире де нотре ТРФ Сам КЕРНБЕИСЕР, ун Менсцх цомме он дит данс цертаинс милиеуx. Биен ентенду, је не ваис пас ретрацер тоуте са вие. Поур аутант, је воудраис ен ментионнер qуелqуес éлéментс саиллантс поур цеуx qуи не л’онт пас цонну :
• Ла нотион д’универсалитé : нé à Варсовие ен 1921, сес пéрéгринатионс л’онт менé ауx УСА, à Цуба, à Парис, ен Еспагне ет à Парис. Ил с’агит д’универсалитé тант гéограпхиqуе qуе де валеурс. Поуваит-он ен аттендре моинс де qуелqу’ун qуи прôне уне спиритуалитé оуверте ?
• Ла нотион д’еxемпларитé : Ил а éтé ау сервице де л’Ордре пар идéал санс цхерцхер à ен ретирер ун qуелцонqуе бéнéфице. Сеулс, сон аутхентицитé, сон хумилитé ет сон дéсинтéрессемент мотивèрент сон дéсир де трансмиссион.
• Ла нотион д’енгагемент : Цомпте тену де сес оригинес јуивес, лес аффрес де ла гуерре, qуи деваиент плус тард ле марqуер данс са цхаир л’онт аменé à фуир ле назисме ет à с’енгагер ен 1942 данс ла Франце Либре. Лорс де ла цампагне де Тунисие, сон цхеф де цорпс не фут аутре qу’ун цертаин Хуберт ГЕРМАИН, девену пар ла суите Цомпагнон де ла Либéратион ет Франц-Маçон де ла ГЛДФ à qуи ла Франце рендит ун вибрант хоммаге апрèс сон пассаге à л’Ориент Éтернел ле 12 оцтобре 2021. Сам партиципа éгалемент à ла цампагне д’Италие, нотаммент à Монте Цассино…
• « Раисоннер авец ле цœур поур аимер авец раисон » éтаит д’аиллеурс уне де сес пхрасес фаворитес.
• Плус интимемент, Ил фут ле парраин ен маçоннерие ду ТПСГЦ де Сербие, ле ТИФ Драган Дјуриц аинси qуе л’онцле ду ТПСГЦ ду СЦДФ, ле ТИФ Јацqуес РОЗЕН.
Ау ном де ла ГЛДФ, перметтез-мои д’еxпример тоуте ла јоие qуи ест ла миенне д’êтре прéсент аујоурд’хуи ет де воус соухаитер ун плеин суццèс à цхацун à титре индивидуел аинси qу’à тоуте цетте РЛ данс са глобалитé.