Основна начела Конституције Велике Националне Ложе Србије у потпуности се
ослањају на начела Конституције усвојене 19-тог Јуна 1919 године у Београду. У
Конституцији која је на снази данас само су прецизније и у духу данашњег
времена разрађена ова иста начела.
I
Масонски је Савез удружење слободних људи, чије порекло потиче из средњевековног
грађевинарског братства. Њему је основа чисти етички закон, који налази израз свој у
слободнозидарским прописима, а по највише у тзв. “Старим дужностима слободних
зидара”.
II
Сви људи, било којег звања и професије, без обзира на материјални статус или положај,
како су рођени под једнаким законима природе, имају једнака права у друштву. Стога се и
Слободни зидари сусрећу као Браћа, и свој Савез сматрају Братским Савезом. У истом
смислу они негују и шире братску љубав и према ближњима у профаним круговима.
III
Сав рад и цео живот у Савезу заснован је на љубави, истини, правичности и човечности.
Полазећи са ове основе, Савез преноси поменуте врлине и у профано друштво:
– посредством симболичних обреда и обичаја у Краљевској Уметности;
– васпитним неговањем осећаја хуманости према ближњима;
– уредним животом, породичним и личним;
– примерним радом на свему што је добро, лепо и корисно, како за целину, тако и за појединце.
IV
Масони поштују Великог Неимара свих светова и толеришу свачију веру. Међутим Савез не
припада никаквој секти или догми; он, дакле, не врши ни верски ни црквени култ. У њему
је сваки Брат мио, које вере био.
V
Као отворени противник спутавања слободе савести, вероисповести и мишљења, Масонски
Савез брани свим легалним средствима ове индивидуалне неприкосновености. А као
поборник личног права и убеђења, он је и противник сваког притиска и спречавања
верских и политичких убеђења.
VI
Масони Србије воле своју Отаџбину; они су јој одани и верни. Они сматрају својом
дужношћу да бране њену слободу, самосталност и неповредивост њене целине, сарађујући
на подржавању унутрашњег реда и мира – речју, писмом и делом. Према томе, они могу
учествовати у сваком јавном послу; али у томе треба да се увек руководе масонским
принципима. Јер, овако радећи у својој Отаџбини, они доприносе благостању целог
човечанства.
VII
Ложе су мирне и затворене Радионице. У њима није искључено узајамно обавештавање о
верским, политичким и уопште социјалним питањима, али увек у границама масонских
принципа. Међутим, лично самоодређење изван Ложе је слободно.
VIII
Масонски Савез прима у своју средину слободне људе, доброга гласа и понесене жељом да
негују врлине и морал у друштву. Он не разликује ни њихову народност, ни њихова
политичка убеђења, ни њихов грађански положај. Али не допушта пропагирање у чланству,
већ даје у дискрецији тражена обавештења само ако нађе да би неко од заинтересованих
био достојан члан велике Масонске Породице.
IX
Историја Масонства, масонска начела и масонски циљеви нису никаква тајна. Али
постојеће унутрашње обреде и утврђене знакове за распознавање забрањено је одавати.
X
Масони су обавезни да буду верни и одани законима своје ложе. Они чувају њену
неприкосновеност од сваког онога ко не припада савезу; бране масонске интересе и
избегавају да у профаним круговима расправљају масонска питања.
XI
Масонима стоји на вољу да, у складу са постојећим прописима, иступе из Савеза, кад год
нађу за сходно.
XII
Породични живот међу Масонима, као и однос према масонским породицама па и према
профаним круговима негује се на највишој моралној основи, и сматра се светињом.
© Велика Национална Ложа Србије| DESIGN : Велика Национална Ложа Србије
© 2021. All rights reserved.